Draga Nova godino…

Otvaram jutros oči, ubi me sunce. Mislim si kako sad sunce kad je sinoć bila mećava. Al ajde, nek’ je sunce, sunce ne može biti loše. Natečena od spavanja milujem svoj novi ogrtač i gegam se do kuhinje. Kava! Previše sam upala u mood  –na godišnjem sam. Zavalim se u krevet, opet, i uživam u suncu, jutru i glupim televizijskim sapunicama. Divno je kad ne radiš, mislim se. Malo fejs, instač, malo kava, malo cigara i eto podne došlo. Shvatim da bi bio red ustati se i nešto raditi. Za učiti je još rano, tko je vidio knjigu gledati u podne? 😀 I tako odlučim se ja pogledati u ogledalo. Bila je to mukotrpna procedura jer dva dana ugledala svijetlo dana nisam. I šminka je na godišnjem. Pogledam se ja i uplašim se vlastitih obrva. Zapuštenica prava! Krenula ja u avanturu, ljuta borba je bila! U toj borbi pogled mi skrene na policu i ugledam ni manje ni više nego planer.

wp-image-584016008jpg.jpg

Gledam ja njega, gleda on mene. Zebra planer 2017. Kad sam ga kupovala bila sam toliko uzbuđena što ću napokon isplanirati nešto. Kupovala sam ja i prije planere ali obično su skupljali prašinu jer nisam imala što planirati. Takva sam valjda, kod mene se nikad ne zna 😀

Uglavnom, uzmem ga ja sva hepi. Nema veze što je 6 dana prošlo od početka godine, ipak sam na godišnjem pa se to ne računa. Uzmem olovku i otvorim ga. Gledam ja njega, gleda on mene. Mislim si u sebi šta da sad pišem kad sam na godišnjem i ništa se ne događa. Sjetim se ispitnih rokova. Upišem rokove. Upišem i datume predavanja. I stanem. Stegne me oko srca jer sam shvatila da više nemam što pisati. Čak sam na trenutak i pomislila da mi je život dosadan jer ako nije u planeru nije se ni dogodilo. Brzo me taj trenutak prošao.

Elegantno sam ga odložila na početnu poziciju. Pogledam se opet u ogledalo i opet se uplašim svojih obrva. Iako sad već polako i liče na obrve. Privedem ja borbu kraju kad zvoni mobitel. Zove prija kaže ajmo na kavu. Spremim se u roku odmah i već sam u autu, cvikeri na glavi i lepršam. Od tog trena kad sam napustila kuću u nju nisam ušla do navečer.

Nakon napornog dana, vježbanja ispijanja kave i pokoje trač partije, jer ipak sam na godišnjem, skuham si čaj i uvalim se u krevet. Opet milujem svoj novi ogrtač i skužim zebru na polici. Skontam si ja da ipak nema smisla voditi planer kad sam ja nepredvidiva i moji planovi se mijenjaju u sekundi. Najljepše stvari u životu dogodile su mi se slučajno. Bez nekog plana i programa. Ne kažem da treba kroz život ići kao gluva kuja ali nekad se treba prepustiti, kako bi se reklo, sudbini. Previše sam zadovoljna životom da bi ga planirala, zato sam samo mahnula zebrici i poželila joj laku noć.

Zato ljudi guštajte u životu i bez previše sekirancije! 😀

Oglasi

4 Comments

  1. Jovana Pribić

    Koliko se ja poistovećujem sa ovim! 😂 Skroz su mi kjut planeri i volim da piskaram i da ih iscrtavam, ali nikako ne uspevam da stignem da popišem svoje konkretne planove i događaje, već samo ubacim neki generalni plan ili odluku i to je to. 😂 Ostale stranice obično zjape prazne, jer nikad ne znam gde ću završiti. 😂😁

    Liked by 1 person

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s